-Autor: Dra­gan BUR­SAĆ

Mno­gi od vas ko­ji či­ta­te ovaj tekst ak­tiv­no su uče­stvo­va­li u zdru­že­nom ka­ba­da­hij­sko-fol­ker­sko-he­li­kop­ter­skom po­du­hva­tu udo­mlja­va­nja Sve­tla­ne Ra­žna­to­vić u no­vo­go­di­šnjoj ba­nja­luč­koj no­ći.
I ne sa­mo da smo je udo­mi­li, bla­go na­ma, ne­go smo je he­li­kop­te­rom ko­ji je ku­pljen na­šim pa­ra­ma iz na­šeg pred­sjed­nič­kog ser­vi­sa do­sa­ma­ljo­ti­li. I vra­ti­li na­kon (zlo)upo­tre­be u Be­o­grad. All in­clu­si­ve.
Do­bro, re­ći će mno­gi. Ni­je nam ni pr­vi, a po­go­to­vo ne po­sled­nji put da pla­ća­mo Ce­ci­ne i ne sa­mo Ce­ci­ne le­to­ve. Ali, do­kle bra­ćo i se­stre?
I ako je od nas, mno­go je! Je­smo lju­di, al` nas je ma­lo i bu­da­le smo za sve pa­re ovog svi­je­ta. Jer ka­ko dru­ga­či­je ob­ja­sni­ti ba­ha­to ke­ši­ra­nje he­li­kop­te­ra za Ce­cu ko­ja na­stu­pa za 200 naj­i­muć­ni­jih zlad­no­mla­da­ca, uzme za sve to pa­re, pa od­je­zdi na­trag na­šim ke­ro­zi­nom?
Ima ne­kih ko­ji ve­le, pa šta fa­li, vo­li na­rod Ce­cu. Valj­da ta­ko prav­da­ju svo­ju glu­post. Jer, objek­tiv­no, sa­mo one ko­ji su pla­ti­li ula­zni­ce i ba­ha­ti­li se tre­ba is­po­što­va­ti. Oni su gle­da­li i slu­ša­li bal­kan­ski rat­ni, po­strat­ni i tran­zi­ci­o­ni pro­je­kat u pu­nom sja­ju. Osta­li? Ma­lo pi­va mla­kog, ma­lo kuć­ne at­mos­fe­re, ma­lo no­vo­ple­bej­ske pro­me­na­de po tr­go­vi­ma, pa ku­ći na ru­sku. Sa­la­tu, da pro­sti­te.
Bo­ra­ni­ja od na­ro­da? Nje­go­vo je da pla­ti tu­đe pri­o­ri­te­te i tu­đu ras­ka­la­šnost!
Vi­di­te, ob­ja­šnja­va­ti lju­di­ma da se od nji­ho­vih pa­ra pla­ća he­li­kop­te­ri­sa­nje Ce­ce u Ba­nja­lu­ku, dok vam oni sve jed­na­ko go­vo­re, pa to na­rod vo­li, isto­vjet­no je kao ka­da slu­ša­te ro­ba ko­ji u svom ka­ve­zu iz­bi­če­van ve­li ka­ko je ga­zda ja­ko do­bar pre­ma nje­mu, jer mu jed­nom go­di­šnje ba­ci ko­mad me­sa ko­ji je on svo­jim ro­bov­skim ra­dom odav­no za­ra­dio i ro­bo­vla­sni­ku sto­stru­ku ko­rist na­pra­vio.
Pa se po­sta­vlja ljud­sko pi­ta­nje, ima li svr­he ro­blju ob­ja­šnja­va­ti sve ovo i tru­bi­ti mu u otu­pje­le uši da mo­že usta­ti i po­tr­ga­ti lan­ce?
Sa­mo, ne bi rob bio rob ka­da ne bi ži­vio u bla­že­nom ne­zna­nju svo­ga ro­bov­skog sta­tu­sa, nit` bi go­spo­dar bio ro­bo­vla­snik, kad ne bi Ce­cu he­li­kop­te­rom do­veo na po­lu­pri­vat­nu za­ba­vu.
Ili, pro­sti­je, dža­ba zo­ve­te sil­ne hu­ma­ni­tar­ne i osta­le te­le­fon­ske is­po­mo­ći za na­pa­će­ne ko­le­ge ro­bo­ve i ko­le­gi­ni­ce rop­ki­nje. Za­pra­vo, ni­je dža­ba, to se sa­mo ta­ko fi­gu­ra­tiv­no ka­že.
To ko­šta i ti­me pla­ća­te i po­kri­va­te pljač­ka­šku dr­ža­vu.
I, tek će­te pla­ća­ti! Do­bro do­šli u iz­bo­r­nu go­di­nu! A, če­mu slu­že he­li­kop­te­ri u iz­bor­noj go­di­ni kad se nji­ma ne vo­za­ju pre­su­đe­ni rat­ni zlo­čin­ci ili ako pre­mi­je­ri ne sli­je­ću u svo­ju omi­lje­nu ka­fa­nu? Pa slu­že za raz­vo­že­nje pje­valj­ki od ša­to­ra A do ša­to­ra B, da se ne bi mi­je­ša­le sa drum­skim ko­le­ga­ma pra­ši­na­ri­ma.
I sve o tro­šku na­ro­da. O, ima li bo­lje ze­mlje za po­li­tič­ki ološ i mra­ku na­rod­nu? Da­bo­me da ne­ma. Uda­ri opet, gro­me moj, re­kla bi spo­red­na ak­ter­ka na­še pri­če, a na­rod bi ma­zo­hi­stič­ki od­go­vo­rio, „evo ti du­ša i te­lo”. Ma­da, pri­lič­ni­je je na­zva­ti stva­ri pra­vim ime­nom. Ku­ka­vi­ca, ako će­mo se igra­ti Ma­ri­ni­nih i Fu­ti­nih sta­za se­man­ti­ke i se­mi­o­ti­ke. Na­rav­ski, ni­je Ra­žna­to­vi­će­va ku­ka­vi­ca. Ona je udo­vi­ca, maj­ka, kra­lji­ca.
Dok gle­da onaj grb Re­pu­bli­ke Srp­ske na zad­njem sje­di­štu ,,Mi­li­nog he­li­kop­te­ra” i ured­no pla­ća či­tav ovaj džum­bus-šou. I ne da pla­ća, ne­go je odu­še­vljen ili se pra­vi ma­lo k`o ble­sav.
Ovi iz pr­ve re­gi­men­te još se ni­su otri­je­zni­li, a dru­gi se ma­mur­no če­šu po gla­vi gle­da­ju­ći u fri­ži­der za dva da­na po­ha­ran. Ka­ko god, svi za­jed­no mo­gu za­pje­va­ti „bez du­še si lep” dok tan­ku­ju sku­plje go­ri­vo da bi se ser­vi­si­rao, da pro­sti­te apa­rat.
Apa­rat, ko­ji ni­je ni za onu stvar, al` ured­no po­kri­va Ce­ci­ne le­te­će pro­htje­ve. Vi­di­te, na­rod ima pra­vo da pla­ća iz svog dže­pa Ce­cin let, ali ne mo­že ući na Ce­cin kon­cert. O, ka­ko je to dr­ža­va sve li­je­po ugo­di­la. Ma­lo po ma­lo, mar­ki­ca plus 17 fe­nin­ga i eto nam Ce­ce. Ši­ro­ko apli­ci­ra­na oti­ma­či­na ni­skog i du­go­traj­nog in­ten­zi­te­ta, ili što bi eko­no­mi­sti iš­či­vi­ja­li po­rez, PDV i ak­ci­ze.
A, ti na­ro­de kle­be­si vi­li­cu do ze­mlje kad gle­daš ka­ko je klub kr­cat i ka­ko zlat­na dje­ca osta­vlja­ju hi­lja­de eura za dru­že­nje sa Ra­žna­to­vi­će­vom.
Je.o sad sve pa­re! Je.o šam­panj­ce, ka­vi­ja­re, su­ši­je... Ga­zde su to. I pri­li­či im da se ba­ha­te. A, ti na­ro­de moj, fi­nan­si­raj der­nek. U ra­tu je ga­zda da­vao vo­lo­ve, a si­ro­mah si­no­ve. U mi­ru, da­le­ko mu ova na­ša „do­ma­ćin­ska” ku­ća, ga­zda da­je pro­ma­ju, a bi­jed­nik sve osta­lo. Ra­ču­na­ju­ći i gla­sač­ki li­stić i vlast i svo­je pa­re.
Po­či­nje rad­na sed­mi­ca. Ustaj, ro­be, ne­će se pred­iz­bor­na kam­pa­nja sve za­jed­no sa Ce­ca­ma, Je­ca­ma i he­li­kop­te­ri­ma sa­ma ot­pla­ti­ti.
O, Bo­že, ka­ko li­je­po pje­va­ju. Ne­go, na­ro­de, je­si li se ti kad vo­zio onim svo­jim he­li­kop­te­rom, što si pred­sjed­ni­ku od svo­jih pa­ra ku­pio? Znam, ne tre­baš od­go­va­ra­ti.
Ili da pre­for­mu­li­šem u jed­no ne­re­to­rič­ko po­et­sko lir­sko pi­ta­nje: „Bru­ka, pi­je­te, a me­ni je mu­ka, haj­de re­ci da je vo­liš ako ti se ne ga­di?”

wwwbyka.com